zàimati
zàimati nesvrš. 〈prez. zàimām/zàimljēm, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zaimati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zaimam |
| 2. | zaimaš |
| 3. | zaima |
| množina | |
| 1. | zaimamo |
| 2. | zaimate |
| 3. | zaimaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zaimat ću |
| 2. | zaimat ćeš |
| 3. | zaimat će |
| množina | |
| 1. | zaimat ćemo |
| 2. | zaimat ćete |
| 3. | zaimat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zaimah |
| 2. | zaimaše |
| 3. | zaimaše |
| množina | |
| 1. | zaimasmo |
| 2. | zaimaste |
| 3. | zaimahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zaimao sam |
| 2. | zaimao si |
| 3. | zaimao je |
| množina | |
| 1. | zaimali smo |
| 2. | zaimali ste |
| 3. | zaimali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zaimao |
| 2. | bio si zaimao |
| 3. | bio je zaimao |
| množina | |
| 1. | bili smo zaimali |
| 2. | bili ste zaimali |
| 3. | bili su zaimali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zaimaj |
| množina | |
| 1. | zaimajmo |
| 2. | zaimajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zaimajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zaimao, zaimala, zaimalo | |
| zaimali, zaimale, zaimala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zaiman, zaimana, zaimano | |
| zaimani, zaimane, zaimana | |
Definicija
| 1. | rij. knjiš. pozajmljivati |
| 2. | zahvaćati od tekućine ili sipke tvari |
Etimologija
✧ za- + v. imati
