zàigrati
zàigrati (se) svrš. 〈prez. -ām (se), pril. pr. -āvši (se), prid. trp. zàigrān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zaigrati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zaigram |
| 2. | zaigraš |
| 3. | zaigra |
| množina | |
| 1. | zaigramo |
| 2. | zaigrate |
| 3. | zaigraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zaigrat ću |
| 2. | zaigrat ćeš |
| 3. | zaigrat će |
| množina | |
| 1. | zaigrat ćemo |
| 2. | zaigrat ćete |
| 3. | zaigrat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zaigrah |
| 2. | zaigra |
| 3. | zaigra |
| množina | |
| 1. | zaigrasmo |
| 2. | zaigraste |
| 3. | zaigraše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zaigrao sam |
| 2. | zaigrao si |
| 3. | zaigrao je |
| množina | |
| 1. | zaigrali smo |
| 2. | zaigrali ste |
| 3. | zaigrali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zaigrao |
| 2. | bio si zaigrao |
| 3. | bio je zaigrao |
| množina | |
| 1. | bili smo zaigrali |
| 2. | bili ste zaigrali |
| 3. | bili su zaigrali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zaigraj |
| množina | |
| 1. | zaigrajmo |
| 2. | zaigrajte |
| glagolski prilog prošli | |
| zaigravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zaigrao, zaigrala, zaigralo | |
| zaigrali, zaigrale, zaigrala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zaigran, zaigrana, zaigrano | |
| zaigrani, zaigrane, zaigrana | |
Definicija
| 1. | () početi igrati, usp. igrati |
| 2. | () prokockati, izgubiti (na kartama, kocki), proigrati |
| 3. | (se) zanijeti se, zaboraviti se u igri |
