zahíriti
zahíriti () svrš. 〈prez. zàhīrīm, pril. pr. -īvši, prid. rad. zahírio〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zahiriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zahirim |
| 2. | zahiriš |
| 3. | zahiri |
| množina | |
| 1. | zahirimo |
| 2. | zahirite |
| 3. | zahire |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zahirit ću |
| 2. | zahirit ćeš |
| 3. | zahirit će |
| množina | |
| 1. | zahirit ćemo |
| 2. | zahirit ćete |
| 3. | zahirit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zahirih |
| 2. | zahiri |
| 3. | zahiri |
| množina | |
| 1. | zahirismo |
| 2. | zahiriste |
| 3. | zahiriše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zahirio sam |
| 2. | zahirio si |
| 3. | zahirio je |
| množina | |
| 1. | zahirili smo |
| 2. | zahirili ste |
| 3. | zahirili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zahirio |
| 2. | bio si zahirio |
| 3. | bio je zahirio |
| množina | |
| 1. | bili smo zahirili |
| 2. | bili ste zahirili |
| 3. | bili su zahirili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zahiri |
| množina | |
| 1. | zahirimo |
| 2. | zahirite |
| glagolski prilog prošli | |
| zahirivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zahirio, zahirila, zahirilo | |
| zahirili, zahirile, zahirila | |
Definicija
| 1. | zaostati u rastu, razvoju |
| 2. | zastraniti u pogledima |
