zadovoljávati
zadovoljávati (se) nesvrš. 〈prez. zadovòljāvām (se), pril. sad. -ajūći (se), gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zadovoljavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zadovoljavam |
| 2. | zadovoljavaš |
| 3. | zadovoljava |
| množina | |
| 1. | zadovoljavamo |
| 2. | zadovoljavate |
| 3. | zadovoljavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zadovoljavat ću |
| 2. | zadovoljavat ćeš |
| 3. | zadovoljavat će |
| množina | |
| 1. | zadovoljavat ćemo |
| 2. | zadovoljavat ćete |
| 3. | zadovoljavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zadovoljavah |
| 2. | zadovoljavaše |
| 3. | zadovoljavaše |
| množina | |
| 1. | zadovoljavasmo |
| 2. | zadovoljavaste |
| 3. | zadovoljavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zadovoljavao sam |
| 2. | zadovoljavao si |
| 3. | zadovoljavao je |
| množina | |
| 1. | zadovoljavali smo |
| 2. | zadovoljavali ste |
| 3. | zadovoljavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zadovoljavao |
| 2. | bio si zadovoljavao |
| 3. | bio je zadovoljavao |
| množina | |
| 1. | bili smo zadovoljavali |
| 2. | bili ste zadovoljavali |
| 3. | bili su zadovoljavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zadovoljavaj |
| množina | |
| 1. | zadovoljavajmo |
| 2. | zadovoljavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zadovoljavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zadovoljavao, zadovoljavala, zadovoljavalo | |
| zadovoljavali, zadovoljavale, zadovoljavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zadovoljavan, zadovoljavana, zadovoljavano | |
| zadovoljavani, zadovoljavane, zadovoljavana | |
Definicija
| 1. | (koga) činiti da tko bude zadovoljan |
| 2. | (se čime) nemati drugih zahtjeva, biti umjeren, ne težiti za čim drugim ili nedostižnim |
Etimologija
✧ vidi zȁdovōljan
