zagòrčati
zagòrčati svrš. 〈prez. zagòrčām, pril. pr. -āvši, prid. trp. zȁgorčān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zagorčati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zagorčim |
| 2. | zagorčiš |
| 3. | zagorči |
| množina | |
| 1. | zagorčimo |
| 2. | zagorčite |
| 3. | zagorče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zagorčat ću |
| 2. | zagorčat ćeš |
| 3. | zagorčat će |
| množina | |
| 1. | zagorčat ćemo |
| 2. | zagorčat ćete |
| 3. | zagorčat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zagorčah |
| 2. | zagorča |
| 3. | zagorča |
| množina | |
| 1. | zagorčasmo |
| 2. | zagorčaste |
| 3. | zagorčaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zagorčao sam |
| 2. | zagorčao si |
| 3. | zagorčao je |
| množina | |
| 1. | zagorčali smo |
| 2. | zagorčali ste |
| 3. | zagorčali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zagorčao |
| 2. | bio si zagorčao |
| 3. | bio je zagorčao |
| množina | |
| 1. | bili smo zagorčali |
| 2. | bili ste zagorčali |
| 3. | bili su zagorčali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zagorči |
| množina | |
| 1. | zagorčimo |
| 2. | zagorčite |
| glagolski prilog prošli | |
| zagorčavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zagorčao, zagorčala, zagorčalo | |
| zagorčali, zagorčale, zagorčala | |
Definicija
| 1. | (što) a. učiniti gorkim b. učiniti mučnim, teškim |
| 2. | () postati gorak, napuniti se gorčine |
