zalòmiti
zalòmiti (se) svrš. 〈prez. zàlomīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. zàlomljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zalomiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zalomim |
| 2. | zalomiš |
| 3. | zalomi |
| množina | |
| 1. | zalomimo |
| 2. | zalomite |
| 3. | zalome |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zalomit ću |
| 2. | zalomit ćeš |
| 3. | zalomit će |
| množina | |
| 1. | zalomit ćemo |
| 2. | zalomit ćete |
| 3. | zalomit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zalomih |
| 2. | zalomi |
| 3. | zalomi |
| množina | |
| 1. | zalomismo |
| 2. | zalomiste |
| 3. | zalomiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zalomio sam |
| 2. | zalomio si |
| 3. | zalomio je |
| množina | |
| 1. | zalomili smo |
| 2. | zalomili ste |
| 3. | zalomili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zalomio |
| 2. | bio si zalomio |
| 3. | bio je zalomio |
| množina | |
| 1. | bili smo zalomili |
| 2. | bili ste zalomili |
| 3. | bili su zalomili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zalomi |
| množina | |
| 1. | zalomimo |
| 2. | zalomite |
| glagolski prilog prošli | |
| zalomivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zalomio, zalomila, zalomilo | |
| zalomili, zalomile, zalomila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zalomljen, zalomljena, zalomljeno | |
| zalomljeni, zalomljene, zalomljena | |
Definicija
| 1. | (što) a. malo odlomiti; prelomiti b. lomljenjem načeti, djelomično oštetiti; zakršiti c. djelomično slomiti, tako da se ne odvoji (o grančici i sl.) |
| 2. | (se, komu) razg. slučajno se dogoditi (o povoljnom ili nepovoljnom događaju) |
