zȁmetati
zȁmetati (se) nesvrš. 〈prez. zàmećēm (se), imp. zȁmeći (se), pril. sad. zàmećūći (se), gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zametati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zamećem |
| 2. | zamećeš |
| 3. | zameće |
| množina | |
| 1. | zamećemo |
| 2. | zamećete |
| 3. | zameću |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zametat ću |
| 2. | zametat ćeš |
| 3. | zametat će |
| množina | |
| 1. | zametat ćemo |
| 2. | zametat ćete |
| 3. | zametat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zametah |
| 2. | zametaše |
| 3. | zametaše |
| množina | |
| 1. | zametasmo |
| 2. | zametaste |
| 3. | zametahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zametao sam |
| 2. | zametao si |
| 3. | zametao je |
| množina | |
| 1. | zametali smo |
| 2. | zametali ste |
| 3. | zametali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zametao |
| 2. | bio si zametao |
| 3. | bio je zametao |
| množina | |
| 1. | bili smo zametali |
| 2. | bili ste zametali |
| 3. | bili su zametali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zameći |
| množina | |
| 1. | zamećimo |
| 2. | zamećite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zamećući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zametao, zametala, zametalo | |
| zametali, zametale, zametala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zametan, zametana, zametano | |
| zametani, zametane, zametana | |
Definicija
| 1. | (što) a. zapodijevati, začinjati, započinjati (svađu i sl.) b. zaturati, zabacivati, gubiti c. stvarati klicu, zametak od kojeg se nešto razvija; zasnivati |
| 2. | praviti zamete, nanose, smetove (o snijegu) |
| 3. | (se) početi se stvarati, nastajati (o plodu, o klici, o onome što se razvija) |
