zabašúriti
zabašúriti (što) svrš. 〈prez. zabàšūrīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. zabàšūren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zabašuriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zabašurim |
| 2. | zabašuriš |
| 3. | zabašuri |
| množina | |
| 1. | zabašurimo |
| 2. | zabašurite |
| 3. | zabašure |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zabašurit ću |
| 2. | zabašurit ćeš |
| 3. | zabašurit će |
| množina | |
| 1. | zabašurit ćemo |
| 2. | zabašurit ćete |
| 3. | zabašurit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zabašurih |
| 2. | zabašuri |
| 3. | zabašuri |
| množina | |
| 1. | zabašurismo |
| 2. | zabašuriste |
| 3. | zabašuriše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zabašurio sam |
| 2. | zabašurio si |
| 3. | zabašurio je |
| množina | |
| 1. | zabašurili smo |
| 2. | zabašurili ste |
| 3. | zabašurili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zabašurio |
| 2. | bio si zabašurio |
| 3. | bio je zabašurio |
| množina | |
| 1. | bili smo zabašurili |
| 2. | bili ste zabašurili |
| 3. | bili su zabašurili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zabašuri |
| množina | |
| 1. | zabašurimo |
| 2. | zabašurite |
| glagolski prilog prošli | |
| zabašurivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zabašurio, zabašurila, zabašurilo | |
| zabašurili, zabašurile, zabašurila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zabašuren, zabašurena, zabašureno | |
| zabašureni, zabašurene, zabašurena | |
Definicija
učiniti da se preko čega prijeđe kao da ga nije bilo; zataškati, sakriti, prikriti
Etimologija
✧ za- + *baščuriti ≃ v. bašća: vrt
