vrȅdnovati
vrȅdnovati (koga, što) dv. 〈prez. vrȅdnujēm, pril. sad. vrȅdnujūći, pril. pr. -āvši, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| vrednovati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | vrednujem |
| 2. | vrednuješ |
| 3. | vrednuje |
| množina | |
| 1. | vrednujemo |
| 2. | vrednujete |
| 3. | vrednuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | vrednovat ću |
| 2. | vrednovat ćeš |
| 3. | vrednovat će |
| množina | |
| 1. | vrednovat ćemo |
| 2. | vrednovat ćete |
| 3. | vrednovat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | vrednovah |
| 2. | vrednovaše |
| 3. | vrednovaše |
| množina | |
| 1. | vrednovasmo |
| 2. | vrednovaste |
| 3. | vrednovahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | vrednovah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | vrednovao sam |
| 2. | vrednovao si |
| 3. | vrednovao je |
| množina | |
| 1. | vrednovali smo |
| 2. | vrednovali ste |
| 3. | vrednovali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam vrednovao |
| 2. | bio si vrednovao |
| 3. | bio je vrednovao |
| množina | |
| 1. | bili smo vrednovali |
| 2. | bili ste vrednovali |
| 3. | bili su vrednovali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | vrednuj |
| množina | |
| 1. | vrednujmo |
| 2. | vrednujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| vrednujući | |
| glagolski prilog prošli | |
| vrednujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| vrednovao, vrednovala, vrednovalo | |
| vrednovali, vrednovale, vrednovala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| vrednovan, vrednovana, vrednovano | |
| vrednovani, vrednovane, vrednovana | |
Definicija
odrediti/određivati vrijednost koga ili čega, ocijeniti/ocjenjivati koliko vrijedi (o osobama, predmetima, idejama itd.) [visoko vrednovati; nisko vrednovati]
Etimologija
✧ vidi vrijéditi
