zacilíknuti
zacilíknuti svrš. 〈prez. zacìlīknēm, pril. pr. -ūvši, prid. rad. zacilíknuo〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zaciliknuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zaciliknem |
| 2. | zacilikneš |
| 3. | zacilikne |
| množina | |
| 1. | zaciliknemo |
| 2. | zaciliknete |
| 3. | zaciliknu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zaciliknut ću |
| 2. | zaciliknut ćeš |
| 3. | zaciliknut će |
| množina | |
| 1. | zaciliknut ćemo |
| 2. | zaciliknut ćete |
| 3. | zaciliknut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zaciliknuh |
| 2. | zaciliknu |
| 3. | zaciliknu |
| množina | |
| 1. | zaciliknusmo |
| 2. | zaciliknuste |
| 3. | zaciliknuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zaciliknuo sam |
| 2. | zaciliknuo si |
| 3. | zaciliknuo je |
| množina | |
| 1. | zaciliknuli smo |
| 2. | zaciliknuli ste |
| 3. | zaciliknuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zaciliknuo |
| 2. | bio si zaciliknuo |
| 3. | bio je zaciliknuo |
| množina | |
| 1. | bili smo zaciliknuli |
| 2. | bili ste zaciliknuli |
| 3. | bili su zaciliknuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zacilikni |
| množina | |
| 1. | zaciliknimo |
| 2. | zaciliknite |
| glagolski prilog prošli | |
| zaciliknuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zaciliknuo, zaciliknula, zaciliknulo | |
| zaciliknuli, zaciliknule, zaciliknula | |
Etimologija
✧ vidi zacilíkati
