zàčinjati
zàčinjati (što) nesvrš. 〈prez. -njēm, pril. sad. -njūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| začinjati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | začinjem |
| 2. | začinješ |
| 3. | začinje |
| množina | |
| 1. | začinjemo |
| 2. | začinjete |
| 3. | začinju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | začinjat ću |
| 2. | začinjat ćeš |
| 3. | začinjat će |
| množina | |
| 1. | začinjat ćemo |
| 2. | začinjat ćete |
| 3. | začinjat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | začinjah |
| 2. | začinjaše |
| 3. | začinjaše |
| množina | |
| 1. | začinjasmo |
| 2. | začinjaste |
| 3. | začinjahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | začinjao sam |
| 2. | začinjao si |
| 3. | začinjao je |
| množina | |
| 1. | začinjali smo |
| 2. | začinjali ste |
| 3. | začinjali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam začinjao |
| 2. | bio si začinjao |
| 3. | bio je začinjao |
| množina | |
| 1. | bili smo začinjali |
| 2. | bili ste začinjali |
| 3. | bili su začinjali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | začinji |
| množina | |
| 1. | začinjimo |
| 2. | začinjite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| začinjući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| začinjao, začinjala, začinjalo | |
| začinjali, začinjale, začinjala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| začinjan, začinjana, začinjano | |
| začinjani, začinjane, začinjana | |
Etimologija
✧ vidi zàčēti
