zgrušávati se
zgrušávati se nesvrš. 〈prez. zgrùšāvām se, pril. sad. -ajūći se, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zgrušavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zgrušavam |
| 2. | zgrušavaš |
| 3. | zgrušava |
| množina | |
| 1. | zgrušavamo |
| 2. | zgrušavate |
| 3. | zgrušavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zgrušavat ću |
| 2. | zgrušavat ćeš |
| 3. | zgrušavat će |
| množina | |
| 1. | zgrušavat ćemo |
| 2. | zgrušavat ćete |
| 3. | zgrušavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zgrušavah |
| 2. | zgrušavaše |
| 3. | zgrušavaše |
| množina | |
| 1. | zgrušavasmo |
| 2. | zgrušavaste |
| 3. | zgrušavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zgrušavao sam |
| 2. | zgrušavao si |
| 3. | zgrušavao je |
| množina | |
| 1. | zgrušavali smo |
| 2. | zgrušavali ste |
| 3. | zgrušavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zgrušavao |
| 2. | bio si zgrušavao |
| 3. | bio je zgrušavao |
| množina | |
| 1. | bili smo zgrušavali |
| 2. | bili ste zgrušavali |
| 3. | bili su zgrušavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zgrušavaj |
| množina | |
| 1. | zgrušavajmo |
| 2. | zgrušavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zgrušavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zgrušavao, zgrušavala, zgrušavalo | |
| zgrušavali, zgrušavale, zgrušavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zgrušavan, zgrušavana, zgrušavano | |
| zgrušavani, zgrušavane, zgrušavana | |
Etimologija
✧ vidi zgrùšati se
