zgrážati se
zgrážati se nesvrš. 〈prez. zgrȃžām se, pril. sad. -ajūći se, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zgražati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zgražam |
| 2. | zgražaš |
| 3. | zgraža |
| množina | |
| 1. | zgražamo |
| 2. | zgražate |
| 3. | zgražaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zgražat ću |
| 2. | zgražat ćeš |
| 3. | zgražat će |
| množina | |
| 1. | zgražat ćemo |
| 2. | zgražat ćete |
| 3. | zgražat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zgražah |
| 2. | zgražaše |
| 3. | zgražaše |
| množina | |
| 1. | zgražasmo |
| 2. | zgražaste |
| 3. | zgražahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zgražao sam |
| 2. | zgražao si |
| 3. | zgražao je |
| množina | |
| 1. | zgražali smo |
| 2. | zgražali ste |
| 3. | zgražali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zgražao |
| 2. | bio si zgražao |
| 3. | bio je zgražao |
| množina | |
| 1. | bili smo zgražali |
| 2. | bili ste zgražali |
| 3. | bili su zgražali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zgražaj |
| množina | |
| 1. | zgražajmo |
| 2. | zgražajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zgražajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zgražao, zgražala, zgražalo | |
| zgražali, zgražale, zgražala | |
Etimologija
✧ s- (sa-) + v. groza
