zàžaliti
zàžaliti (što, zbog čega, za čim) svrš. 〈prez. -īm, pril. pr. -īvši, prid. trp. zàžaljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zažaliti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zažalim |
| 2. | zažališ |
| 3. | zažali |
| množina | |
| 1. | zažalimo |
| 2. | zažalite |
| 3. | zažale |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zažalit ću |
| 2. | zažalit ćeš |
| 3. | zažalit će |
| množina | |
| 1. | zažalit ćemo |
| 2. | zažalit ćete |
| 3. | zažalit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zažalih |
| 2. | zažali |
| 3. | zažali |
| množina | |
| 1. | zažalismo |
| 2. | zažaliste |
| 3. | zažališe |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zažalio sam |
| 2. | zažalio si |
| 3. | zažalio je |
| množina | |
| 1. | zažalili smo |
| 2. | zažalili ste |
| 3. | zažalili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zažalio |
| 2. | bio si zažalio |
| 3. | bio je zažalio |
| množina | |
| 1. | bili smo zažalili |
| 2. | bili ste zažalili |
| 3. | bili su zažalili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zažali |
| množina | |
| 1. | zažalimo |
| 2. | zažalite |
| glagolski prilog prošli | |
| zažalivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zažalio, zažalila, zažalilo | |
| zažalili, zažalile, zažalila | |
Definicija
osjetiti žaljenje zbog učinjenog, osjetiti da nešto nije dobro učinjeno; požaliti, pokajati se
