završávati
završávati (što, , se) nesvrš. 〈prez. zavẕšāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| završavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | završavam |
| 2. | završavaš |
| 3. | završava |
| množina | |
| 1. | završavamo |
| 2. | završavate |
| 3. | završavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | završavat ću |
| 2. | završavat ćeš |
| 3. | završavat će |
| množina | |
| 1. | završavat ćemo |
| 2. | završavat ćete |
| 3. | završavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | završavah |
| 2. | završavaše |
| 3. | završavaše |
| množina | |
| 1. | završavasmo |
| 2. | završavaste |
| 3. | završavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | završavao sam |
| 2. | završavao si |
| 3. | završavao je |
| množina | |
| 1. | završavali smo |
| 2. | završavali ste |
| 3. | završavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam završavao |
| 2. | bio si završavao |
| 3. | bio je završavao |
| množina | |
| 1. | bili smo završavali |
| 2. | bili ste završavali |
| 3. | bili su završavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | završavaj |
| množina | |
| 1. | završavajmo |
| 2. | završavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| završavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| završavao, završavala, završavalo | |
| završavali, završavale, završavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| završavan, završavana, završavano | |
| završavani, završavane, završavana | |
Etimologija
✧ vidi zavŕšiti
