zavređívati
zavređívati (što) nesvrš. 〈prez. zavrèđujēm, pril. sad. zavrèđujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zavređivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zavređujem |
| 2. | zavređuješ |
| 3. | zavređuje |
| množina | |
| 1. | zavređujemo |
| 2. | zavređujete |
| 3. | zavređuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zavređivat ću |
| 2. | zavređivat ćeš |
| 3. | zavređivat će |
| množina | |
| 1. | zavređivat ćemo |
| 2. | zavređivat ćete |
| 3. | zavređivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zavređivah |
| 2. | zavređivaše |
| 3. | zavređivaše |
| množina | |
| 1. | zavređivasmo |
| 2. | zavređivaste |
| 3. | zavređivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zavređivao sam |
| 2. | zavređivao si |
| 3. | zavređivao je |
| množina | |
| 1. | zavređivali smo |
| 2. | zavređivali ste |
| 3. | zavređivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zavređivao |
| 2. | bio si zavređivao |
| 3. | bio je zavređivao |
| množina | |
| 1. | bili smo zavređivali |
| 2. | bili ste zavređivali |
| 3. | bili su zavređivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zavređuj |
| množina | |
| 1. | zavređujmo |
| 2. | zavređujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zavređujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zavređivao, zavređivala, zavređivalo | |
| zavređivali, zavređivale, zavređivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zavređivan, zavređivana, zavređivano | |
| zavređivani, zavređivane, zavređivana | |
Etimologija
✧ vidi zavrijéditi
