zavrćívati
zavrćívati (se, što) nesvrš. 〈prez. zavẕćujēm, pril. sad. zavẕćujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zavrćivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zavrćujem |
| 2. | zavrćuješ |
| 3. | zavrćuje |
| množina | |
| 1. | zavrćujemo |
| 2. | zavrćujete |
| 3. | zavrćuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zavrćivat ću |
| 2. | zavrćivat ćeš |
| 3. | zavrćivat će |
| množina | |
| 1. | zavrćivat ćemo |
| 2. | zavrćivat ćete |
| 3. | zavrćivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zavrćivah |
| 2. | zavrćivaše |
| 3. | zavrćivaše |
| množina | |
| 1. | zavrćivasmo |
| 2. | zavrćivaste |
| 3. | zavrćivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zavrćivao sam |
| 2. | zavrćivao si |
| 3. | zavrćivao je |
| množina | |
| 1. | zavrćivali smo |
| 2. | zavrćivali ste |
| 3. | zavrćivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zavrćivao |
| 2. | bio si zavrćivao |
| 3. | bio je zavrćivao |
| množina | |
| 1. | bili smo zavrćivali |
| 2. | bili ste zavrćivali |
| 3. | bili su zavrćivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zavrćuj |
| množina | |
| 1. | zavrćujmo |
| 2. | zavrćujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zavrćujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zavrćivao, zavrćivala, zavrćivalo | |
| zavrćivali, zavrćivale, zavrćivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zavrćivan, zavrćivana, zavrćivano | |
| zavrćivani, zavrćivane, zavrćivana | |
Etimologija
✧ vidi zavẕtjeti
