zavíđati
zavíđati (komu, na čemu) nesvrš. 〈prez. zàvīđām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zaviđati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zaviđam |
| 2. | zaviđaš |
| 3. | zaviđa |
| množina | |
| 1. | zaviđamo |
| 2. | zaviđate |
| 3. | zaviđaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zaviđat ću |
| 2. | zaviđat ćeš |
| 3. | zaviđat će |
| množina | |
| 1. | zaviđat ćemo |
| 2. | zaviđat ćete |
| 3. | zaviđat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zaviđah |
| 2. | zaviđaše |
| 3. | zaviđaše |
| množina | |
| 1. | zaviđasmo |
| 2. | zaviđaste |
| 3. | zaviđahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zaviđao sam |
| 2. | zaviđao si |
| 3. | zaviđao je |
| množina | |
| 1. | zaviđali smo |
| 2. | zaviđali ste |
| 3. | zaviđali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zaviđao |
| 2. | bio si zaviđao |
| 3. | bio je zaviđao |
| množina | |
| 1. | bili smo zaviđali |
| 2. | bili ste zaviđali |
| 3. | bili su zaviđali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zaviđaj |
| množina | |
| 1. | zaviđajmo |
| 2. | zaviđajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zaviđajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zaviđao, zaviđala, zaviđalo | |
| zaviđali, zaviđale, zaviđala | |
Etimologija
✧ vidi závidjeti
