zaváriti
zaváriti svrš. 〈prez. zàvārīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. zàvāren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zavariti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zavarim |
| 2. | zavariš |
| 3. | zavari |
| množina | |
| 1. | zavarimo |
| 2. | zavarite |
| 3. | zavare |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zavarit ću |
| 2. | zavarit ćeš |
| 3. | zavarit će |
| množina | |
| 1. | zavarit ćemo |
| 2. | zavarit ćete |
| 3. | zavarit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zavarih |
| 2. | zavari |
| 3. | zavari |
| množina | |
| 1. | zavarismo |
| 2. | zavariste |
| 3. | zavariše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zavario sam |
| 2. | zavario si |
| 3. | zavario je |
| množina | |
| 1. | zavarili smo |
| 2. | zavarili ste |
| 3. | zavarili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zavario |
| 2. | bio si zavario |
| 3. | bio je zavario |
| množina | |
| 1. | bili smo zavarili |
| 2. | bili ste zavarili |
| 3. | bili su zavarili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zavari |
| množina | |
| 1. | zavarimo |
| 2. | zavarite |
| glagolski prilog prošli | |
| zavarivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zavario, zavarila, zavarilo | |
| zavarili, zavarile, zavarila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zavaren, zavarena, zavareno | |
| zavareni, zavarene, zavarena | |
Definicija
spojiti užarene metalne dijelove; zašvajsati
Etimologija
✧ za- + v. variti
