zaváliti
zaváliti (se) svrš. 〈prez. zàvālīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. zàvāljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zavaliti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zavalim |
| 2. | zavališ |
| 3. | zavali |
| množina | |
| 1. | zavalimo |
| 2. | zavalite |
| 3. | zavale |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zavalit ću |
| 2. | zavalit ćeš |
| 3. | zavalit će |
| množina | |
| 1. | zavalit ćemo |
| 2. | zavalit ćete |
| 3. | zavalit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zavalih |
| 2. | zavali |
| 3. | zavali |
| množina | |
| 1. | zavalismo |
| 2. | zavaliste |
| 3. | zavališe |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zavalio sam |
| 2. | zavalio si |
| 3. | zavalio je |
| množina | |
| 1. | zavalili smo |
| 2. | zavalili ste |
| 3. | zavalili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zavalio |
| 2. | bio si zavalio |
| 3. | bio je zavalio |
| množina | |
| 1. | bili smo zavalili |
| 2. | bili ste zavalili |
| 3. | bili su zavalili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zavali |
| množina | |
| 1. | zavalimo |
| 2. | zavalite |
| glagolski prilog prošli | |
| zavalivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zavalio, zavalila, zavalilo | |
| zavalili, zavalile, zavalila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zavaljen, zavaljena, zavaljeno | |
| zavaljeni, zavaljene, zavaljena | |
Definicija
| 1. | (što) ostaviti da nagnuto počiva; povaliti |
| 2. | učiniti da (što) bude zabačeno unatrag |
| 3. | staviti prepreku na što; zaglaviti, zatrpati, zatvoriti |
| 4. | (se) udobno sjesti punom težinom nagnut na leđa |
Onomastika
♦ pr.: Zàvalić (Zagreb)
◊ top.: Zȁvala (Hvar, 110 stan.)
◊ top.: Zȁvala (Hvar, 110 stan.)
