zavínuti
zavínuti svrš. 〈prez. zàvīnēm, pril. pr. -ūvši, prid. trp. zàvīnūt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zavinuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zavinem |
| 2. | zavineš |
| 3. | zavine |
| množina | |
| 1. | zavinemo |
| 2. | zavinete |
| 3. | zavinu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zavinut ću |
| 2. | zavinut ćeš |
| 3. | zavinut će |
| množina | |
| 1. | zavinut ćemo |
| 2. | zavinut ćete |
| 3. | zavinut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zavinuh |
| 2. | zavinu |
| 3. | zavinu |
| množina | |
| 1. | zavinusmo |
| 2. | zavinuste |
| 3. | zavinuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zavinuo sam |
| 2. | zavinuo si |
| 3. | zavinuo je |
| množina | |
| 1. | zavinuli smo |
| 2. | zavinuli ste |
| 3. | zavinuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zavinuo |
| 2. | bio si zavinuo |
| 3. | bio je zavinuo |
| množina | |
| 1. | bili smo zavinuli |
| 2. | bili ste zavinuli |
| 3. | bili su zavinuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zavini |
| množina | |
| 1. | zavinimo |
| 2. | zavinite |
| glagolski prilog prošli | |
| zavinuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zavinuo, zavinula, zavinulo | |
| zavinuli, zavinule, zavinula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zavinut, zavinuta, zavinuto | |
| zavinuti, zavinute, zavinuta | |
Definicija
| 1. | okretanjem zavrnuti; zaokrenuti, zasukati |
| 2. | poviti, iskriviti, izviti |
Etimologija
✧ vidi zàviti
