zàvijati
zàvijati svrš. 〈prez. zàvijām, pril. pr. -āvši, prid. trp. zàvijān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zavijati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zavijam |
| 2. | zavijaš |
| 3. | zavija |
| množina | |
| 1. | zavijamo |
| 2. | zavijate |
| 3. | zavijaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zavijat ću |
| 2. | zavijat ćeš |
| 3. | zavijat će |
| množina | |
| 1. | zavijat ćemo |
| 2. | zavijat ćete |
| 3. | zavijat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zavijah |
| 2. | zavija |
| 3. | zavija |
| množina | |
| 1. | zavijasmo |
| 2. | zavijaste |
| 3. | zavijaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zavijao sam |
| 2. | zavijao si |
| 3. | zavijao je |
| množina | |
| 1. | zavijali smo |
| 2. | zavijali ste |
| 3. | zavijali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zavijao |
| 2. | bio si zavijao |
| 3. | bio je zavijao |
| množina | |
| 1. | bili smo zavijali |
| 2. | bili ste zavijali |
| 3. | bili su zavijali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zavijaj |
| množina | |
| 1. | zavijajmo |
| 2. | zavijajte |
| glagolski prilog prošli | |
| zavijavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zavijao, zavijala, zavijalo | |
| zavijali, zavijale, zavijala | |
Definicija
| 1. | (što) a. početi vijati (snijeg, vjetar) b. pokriti, zasuti (o snijegu) |
| 2. | () nanijeti smetove; napadati, nagomilati se |
Etimologija
✧ vidi zàviti
