zàsūti
zàsūti (koga, što) svrš. 〈prez. zȁspēm, pril. pr. -ūvši, imp. zàspi, prid. rad. zȁsuo, prid. trp. zȁsūt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zasuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zaspem |
| 2. | zaspeš |
| 3. | zaspe |
| množina | |
| 1. | zaspemo |
| 2. | zaspete |
| 3. | zaspu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zasut ću |
| 2. | zasut ćeš |
| 3. | zasut će |
| množina | |
| 1. | zasut ćemo |
| 2. | zasut ćete |
| 3. | zasut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zasuh |
| 2. | zasu |
| 3. | zasu |
| množina | |
| 1. | zasusmo |
| 2. | zasuste |
| 3. | zasuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zasuo sam |
| 2. | zasuo si |
| 3. | zasuo je |
| množina | |
| 1. | zasuli smo |
| 2. | zasuli ste |
| 3. | zasuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zasuo |
| 2. | bio si zasuo |
| 3. | bio je zasuo |
| množina | |
| 1. | bili smo zasuli |
| 2. | bili ste zasuli |
| 3. | bili su zasuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zaspi |
| množina | |
| 1. | zaspimo |
| 2. | zaspite |
| glagolski prilog prošli | |
| zasuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zasuo, zasula, zasulo | |
| zasuli, zasule, zasula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zasut, zasuta, zasuto | |
| zasuti, zasute, zasuta | |
Definicija
| 1. | zatrpati čime sipkim |
| 2. | a. baciti najednom mnogo čega [zasuti kamenjem; zasuti vatrom otvoriti vatru iz više oružja koje izbacuje mnogo metaka; obasuti] b. pren. početi govoriti brzo i neprekidno, izreći mnogo riječi, ne dati drugome do riječi [zasuti riječima, pleon. razg.] |
Etimologija
✧ vidi zàsipati
