zàstati
zàstati () svrš. 〈prez. zàstanēm, pril. pr. -āvši, imp. zàstani, prid. rad. zàstao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zastati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zastanem / zastadem |
| 2. | zastaneš / zastadeš |
| 3. | zastane / zastade |
| množina | |
| 1. | zastanemo / zastademo |
| 2. | zastanete / zastadete |
| 3. | zastanu / zastadu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zastat ću |
| 2. | zastat ćeš |
| 3. | zastat će |
| množina | |
| 1. | zastat ćemo |
| 2. | zastat ćete |
| 3. | zastat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zastadoh |
| 2. | zastade |
| 3. | zastade |
| množina | |
| 1. | zastadosmo |
| 2. | zastadoste |
| 3. | zastadoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zastao sam |
| 2. | zastao si |
| 3. | zastao je |
| množina | |
| 1. | zastali smo |
| 2. | zastali ste |
| 3. | zastali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zastao |
| 2. | bio si zastao |
| 3. | bio je zastao |
| množina | |
| 1. | bili smo zastali |
| 2. | bili ste zastali |
| 3. | bili su zastali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zastani |
| množina | |
| 1. | zastanimo |
| 2. | zastanite |
| glagolski prilog prošli | |
| zastavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zastao, zastala, zastalo | |
| zastali, zastale, zastala | |
Definicija
kratko se zadržati u kretanju (govoru, radu itd.); zadržati se, prekinuti
Etimologija
✧ za- + v. stȁti
