zàreći se
zàreći se svrš. 〈prez. zarèčēm/zàreknēm se, pril. pr. zàrekāvši se, prid. rad. zàrekao se〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zareći | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zareknem / zarečem |
| 2. | zarekneš / zarečeć |
| 3. | zarekne / zareče |
| množina | |
| 1. | zareknemo / zarečemo |
| 2. | zareknete / zarečete |
| 3. | zareknu / zareku |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zareći ću |
| 2. | zareći ćeš |
| 3. | zareći će |
| množina | |
| 1. | zareći ćemo |
| 2. | zareći ćete |
| 3. | zareći će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zarekoh |
| 2. | zareče |
| 3. | zareče |
| množina | |
| 1. | zarekosmo |
| 2. | zarekoste |
| 3. | zarekoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zarekao sam |
| 2. | zarekao si |
| 3. | zarekao je |
| množina | |
| 1. | zarekli smo |
| 2. | zarekli ste |
| 3. | zarekli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zarekao |
| 2. | bio si zarekao |
| 3. | bio je zarekao |
| množina | |
| 1. | bili smo zarekli |
| 2. | bili ste zarekli |
| 3. | bili su zarekli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zarekni / zareci |
| množina | |
| 1. | zareknimo / zarecimo |
| 2. | zareknite / zarecite |
| glagolski prilog prošli | |
| zarekavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zarekao, zarekla, zareklo | |
| zarekli, zarekle, zarekla | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zarečen, zarečena, zarečeno | |
| zarečeni, zarečene, zarečena | |
Definicija
| 1. | čvrsto sebi obećati da će se što činiti ili ne činiti; zavjetovati se |
| 2. | neoprezno izreći ono što je trebalo ostati prešućeno; izlanuti se, odati se |
