zapítati
zapítati (se) svrš. 〈prez. zàpītām (se), pril. pr. -āvši (se), prid. trp. zàpītān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zapitati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zapitam |
| 2. | zapitaš |
| 3. | zapita |
| množina | |
| 1. | zapitamo |
| 2. | zapitate |
| 3. | zapitaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zapitat ću |
| 2. | zapitat ćeš |
| 3. | zapitat će |
| množina | |
| 1. | zapitat ćemo |
| 2. | zapitat ćete |
| 3. | zapitat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zapitah |
| 2. | zapita |
| 3. | zapita |
| množina | |
| 1. | zapitasmo |
| 2. | zapitaste |
| 3. | zapitaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zapitao sam |
| 2. | zapitao si |
| 3. | zapitao je |
| množina | |
| 1. | zapitali smo |
| 2. | zapitali ste |
| 3. | zapitali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zapitao |
| 2. | bio si zapitao |
| 3. | bio je zapitao |
| množina | |
| 1. | bili smo zapitali |
| 2. | bili ste zapitali |
| 3. | bili su zapitali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zapitaj |
| množina | |
| 1. | zapitajmo |
| 2. | zapitajte |
| glagolski prilog prošli | |
| zapitavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zapitao, zapitala, zapitalo | |
| zapitali, zapitale, zapitala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zapitan, zapitana, zapitano | |
| zapitani, zapitane, zapitana | |
Definicija
| 1. | (koga što, koga o čemu) postaviti pitanje, upitati, izreći pitanje |
| 2. | (se o čemu) razmisliti o svojim postupcima ili o čemu što je bilo izvan sumnje, što se slijedilo ili u što se vjerovalo |
Etimologija
✧ za- + v. pítati
