zaprepástiti
zaprepástiti (koga, se) svrš. 〈prez. zaprèpāstīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. zaprèpāšten〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zaprepastiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zaprepastim |
| 2. | zaprepastiš |
| 3. | zaprepasti |
| množina | |
| 1. | zaprepastimo |
| 2. | zaprepastite |
| 3. | zaprepaste |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zaprepastit ću |
| 2. | zaprepastit ćeš |
| 3. | zaprepastit će |
| množina | |
| 1. | zaprepastit ćemo |
| 2. | zaprepastit ćete |
| 3. | zaprepastit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zaprepastih |
| 2. | zaprepasti |
| 3. | zaprepasti |
| množina | |
| 1. | zaprepastismo |
| 2. | zaprepastiste |
| 3. | zaprepastiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zaprepastio sam |
| 2. | zaprepastio si |
| 3. | zaprepastio je |
| množina | |
| 1. | zaprepastili smo |
| 2. | zaprepastili ste |
| 3. | zaprepastili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zaprepastio |
| 2. | bio si zaprepastio |
| 3. | bio je zaprepastio |
| množina | |
| 1. | bili smo zaprepastili |
| 2. | bili ste zaprepastili |
| 3. | bili su zaprepastili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zaprepasti |
| množina | |
| 1. | zaprepastimo |
| 2. | zaprepastite |
| glagolski prilog prošli | |
| zaprepastivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zaprepastio, zaprepastila, zaprepastilo | |
| zaprepastili, zaprepastile, zaprepastila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zaprepašten, zaprepaštena, zaprepašteno | |
| zaprepašteni, zaprepaštene, zaprepaštena | |
Definicija
jako iznenaditi; zgranuti, zapanjiti, šokirati
Etimologija
✧ za- + v. prepasti
