žȁgriti
žȁgriti (se) nesvrš. 〈prez. -īm (se), pril. sad. -rēći (se), gl. im. -rēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| žagriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | žagrim |
| 2. | žagriš |
| 3. | žagri |
| množina | |
| 1. | žagrimo |
| 2. | žagrite |
| 3. | žagre |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | žagrit ću |
| 2. | žagrit ćeš |
| 3. | žagrit će |
| množina | |
| 1. | žagrit ćemo |
| 2. | žagrit ćete |
| 3. | žagrit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | žagrah |
| 2. | žagraše |
| 3. | žagraše |
| množina | |
| 1. | žagrasmo |
| 2. | žagraste |
| 3. | žagrahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | žagrio sam |
| 2. | žagrio si |
| 3. | žagrio je |
| množina | |
| 1. | žagrili smo |
| 2. | žagrili ste |
| 3. | žagrili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam žagrio |
| 2. | bio si žagrio |
| 3. | bio je žagrio |
| množina | |
| 1. | bili smo žagrili |
| 2. | bili ste žagrili |
| 3. | bili su žagrili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | žagri |
| množina | |
| 1. | žagrimo |
| 2. | žagrite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| žagreći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| žagrio, žagrila, žagrilo | |
| žagrili, žagrile, žagrila | |
Definicija
| 1. | gledati sjajnih očiju |
| 2. | biti sjajna pogleda, zažaren u očima |
| 3. | žariti se iznutra u licu |
Etimologija
✧ *žěgriti ≃ v. gorjeti
