zvekètati
zvekètati () nesvrš. 〈prez. zvèkećēm, pril. sad. zvèkećūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zveketati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zvekećem |
| 2. | zvekećeš |
| 3. | zvekeće |
| množina | |
| 1. | zvekećemo |
| 2. | zvekećete |
| 3. | zvekeću |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zveketat ću |
| 2. | zveketat ćeš |
| 3. | zveketat će |
| množina | |
| 1. | zveketat ćemo |
| 2. | zveketat ćete |
| 3. | zveketat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zveketah |
| 2. | zveketaše |
| 3. | zveketaše |
| množina | |
| 1. | zveketasmo |
| 2. | zveketaste |
| 3. | zveketahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zveketao sam |
| 2. | zveketao si |
| 3. | zveketao je |
| množina | |
| 1. | zveketali smo |
| 2. | zveketali ste |
| 3. | zveketali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zveketao |
| 2. | bio si zveketao |
| 3. | bio je zveketao |
| množina | |
| 1. | bili smo zveketali |
| 2. | bili ste zveketali |
| 3. | bili su zveketali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zvekeći |
| množina | |
| 1. | zvekećimo |
| 2. | zvekećite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zvekećući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zveketao, zveketala, zveketalo | |
| zveketali, zveketale, zveketala | |
Definicija
osobito prodorno i neugodno zvečati, izazivati zveket
Etimologija
✧ vidi zvȇk
