kočáriti
kočáriti (koćáriti) () nesvrš. 〈prez. kòčārīm, pril. sad. kòčārēći, gl. im. -rēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kočariti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kočarim |
| 2. | kočariš |
| 3. | kočari |
| množina | |
| 1. | kočarimo |
| 2. | kočarite |
| 3. | kočare |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kočarit ću |
| 2. | kočarit ćeš |
| 3. | kočarit će |
| množina | |
| 1. | kočarit ćemo |
| 2. | kočarit ćete |
| 3. | kočarit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | kočarah |
| 2. | kočaraše |
| 3. | kočaraše |
| množina | |
| 1. | kočarasmo |
| 2. | kočaraste |
| 3. | kočarahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kočario sam |
| 2. | kočario si |
| 3. | kočario je |
| množina | |
| 1. | kočarili smo |
| 2. | kočarili ste |
| 3. | kočarili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kočario |
| 2. | bio si kočario |
| 3. | bio je kočario |
| množina | |
| 1. | bili smo kočarili |
| 2. | bili ste kočarili |
| 3. | bili su kočarili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kočari |
| množina | |
| 1. | kočarimo |
| 2. | kočarite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kočareći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kočario, kočarila, kočarilo | |
| kočarili, kočarile, kočarila | |
Definicija
razg. baviti se ribolovom, ribariti kočom
Etimologija
✧ vidi kȍča
