kȍpkati
kȍpkati nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kopkati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kopkam |
| 2. | kopkaš |
| 3. | kopka |
| množina | |
| 1. | kopkamo |
| 2. | kopkate |
| 3. | kopkaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kopkat ću |
| 2. | kopkat ćeš |
| 3. | kopkat će |
| množina | |
| 1. | kopkat ćemo |
| 2. | kopkat ćete |
| 3. | kopkat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | kopkah |
| 2. | kopkaše |
| 3. | kopkaše |
| množina | |
| 1. | kopkasmo |
| 2. | kopkaste |
| 3. | kopkahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kopkao sam |
| 2. | kopkao si |
| 3. | kopkao je |
| množina | |
| 1. | kopkali smo |
| 2. | kopkali ste |
| 3. | kopkali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kopkao |
| 2. | bio si kopkao |
| 3. | bio je kopkao |
| množina | |
| 1. | bili smo kopkali |
| 2. | bili ste kopkali |
| 3. | bili su kopkali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kopkaj |
| množina | |
| 1. | kopkajmo |
| 2. | kopkajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kopkajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kopkao, kopkala, kopkalo | |
| kopkali, kopkale, kopkala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| kopkan, kopkana, kopkano | |
| kopkani, kopkane, kopkana | |
Definicija
| 1. | (, što) lagano, malo kopati, kratkim zamasima ili laganim udarcima udarati o podlogu [kopkati kopitom] |
| 2. | (koga) zadavati brigu, biti briga ili želja koja lagano trajno djeluje [to me kopka; ta me želja kopka] |
Etimologija
✧ vidi kòpati
