kondòtjēr
kondòtjēr m 〈G kondotjéra〉
Definicija
| 1. | pov. u Italiji, vođa najamnih družina (vojske) u 14. i 15. st. |
| 2. | pren. onaj koji je spreman boriti se za bilo koga, samo ako je dobro plaćen; pustolov, avanturist |
Etimologija
✧ tal. condottiere
