konstatírati
konstatírati (što) dv. 〈prez. konstàtīrām, pril. sad. -ajūći, pril. pr. -āvši, prid. trp. konstàtīrān, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| konstatirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | konstatiram |
| 2. | konstatiraš |
| 3. | konstatira |
| množina | |
| 1. | konstatiramo |
| 2. | konstatirate |
| 3. | konstatiraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | konstatirat ću |
| 2. | konstatirat ćeš |
| 3. | konstatirat će |
| množina | |
| 1. | konstatirat ćemo |
| 2. | konstatirat ćete |
| 3. | konstatirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | konstatirah |
| 2. | konstatiraše |
| 3. | konstatiraše |
| množina | |
| 1. | konstatirasmo |
| 2. | konstatiraste |
| 3. | konstatirahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | konstatirah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | konstatirao sam |
| 2. | konstatirao si |
| 3. | konstatirao je |
| množina | |
| 1. | konstatirali smo |
| 2. | konstatirali ste |
| 3. | konstatirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam konstatirao |
| 2. | bio si konstatirao |
| 3. | bio je konstatirao |
| množina | |
| 1. | bili smo konstatirali |
| 2. | bili ste konstatirali |
| 3. | bili su konstatirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | konstatiraj |
| množina | |
| 1. | konstatirajmo |
| 2. | konstatirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| konstatirajući | |
| glagolski prilog prošli | |
| konstatiravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| konstatirao, konstatirala, konstatiralo | |
| konstatirali, konstatirale, konstatirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| konstatiran, konstatirana, konstatirano | |
| konstatirani, konstatirane, konstatirana | |
Definicija
utvrditi/utvrđivati činjenicu, ustanoviti činjenice
Etimologija
✧ njem. konstatieren ≃ lat. constat: očito (je) ← constare: postojano, čvrsto stajati
