konverzírati
konverzírati nesvrš. 〈prez. konvèrzīrām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| konverzirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | konverziram |
| 2. | konverziraš |
| 3. | konverzira |
| množina | |
| 1. | konverziramo |
| 2. | konverzirate |
| 3. | konverziraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | konverzirat ću |
| 2. | konverzirat ćeš |
| 3. | konverzirat će |
| množina | |
| 1. | konverzirat ćemo |
| 2. | konverzirat ćete |
| 3. | konverzirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | konverzirah |
| 2. | konverziraše |
| 3. | konverziraše |
| množina | |
| 1. | konverzirasmo |
| 2. | konverziraste |
| 3. | konverzirahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | konverzirao sam |
| 2. | konverzirao si |
| 3. | konverzirao je |
| množina | |
| 1. | konverzirali smo |
| 2. | konverzirali ste |
| 3. | konverzirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam konverzirao |
| 2. | bio si konverzirao |
| 3. | bio je konverzirao |
| množina | |
| 1. | bili smo konverzirali |
| 2. | bili ste konverzirali |
| 3. | bili su konverzirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | konverziraj |
| množina | |
| 1. | konverzirajmo |
| 2. | konverzirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| konverzirajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| konverzirao, konverzirala, konverziralo | |
| konverzirali, konverzirale, konverzirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| konverziran, konverzirana, konverzirano | |
| konverzirani, konverzirane, konverzirana | |
Definicija
voditi konverzaciju, razgovarati (ob. ugodno i neobavezno)
Etimologija
✧ vidi konverzácija
