konvenírati
konvenírati () dv. 〈prez. konvènīrām, pril. sad. -ajūći, pril. pr. -āvši, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| konvenirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | konveniram |
| 2. | konveniraš |
| 3. | konvenira |
| množina | |
| 1. | konveniramo |
| 2. | konvenirate |
| 3. | konveniraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | konvenirat ću |
| 2. | konvenirat ćeš |
| 3. | konvenirat će |
| množina | |
| 1. | konvenirat ćemo |
| 2. | konvenirat ćete |
| 3. | konvenirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | konvenirah |
| 2. | konveniraše |
| 3. | konveniraše |
| množina | |
| 1. | konvenirasmo |
| 2. | konveniraste |
| 3. | konvenirahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | konvenirah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | konvenirao sam |
| 2. | konvenirao si |
| 3. | konvenirao je |
| množina | |
| 1. | konvenirali smo |
| 2. | konvenirali ste |
| 3. | konvenirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam konvenirao |
| 2. | bio si konvenirao |
| 3. | bio je konvenirao |
| množina | |
| 1. | bili smo konvenirali |
| 2. | bili ste konvenirali |
| 3. | bili su konvenirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | konveniraj |
| množina | |
| 1. | konvenirajmo |
| 2. | konvenirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| konvenirajući | |
| glagolski prilog prošli | |
| konveniravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| konvenirao, konvenirala, konveniralo | |
| konvenirali, konvenirale, konvenirala | |
Definicija
| 1. | odgovoriti/odgovarati, pogodovati [kome ne bi konveniralo da se njegovi neprijatelji svađaju] |
| 2. | biti/bivati prikladan [u ovom autu baš mi konvenira raspored na kontrolnoj tabli] |
Etimologija
✧ njem. konvenieren ← lat. convenire
