artikulírati
artikulírati (što) dv. 〈prez. artikùlīrām, pril. sad. -ajūći, pril. pr. -āvši, prid. trp. artikùlīrān, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| artikulirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | artikuliram |
| 2. | artikuliraš |
| 3. | artikulira |
| množina | |
| 1. | artikuliramo |
| 2. | artikulirate |
| 3. | artikuliraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | artikulirat ću |
| 2. | artikulirat ćeš |
| 3. | artikulirat će |
| množina | |
| 1. | artikulirat ćemo |
| 2. | artikulirat ćete |
| 3. | artikulirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | artikulirah |
| 2. | artikuliraše |
| 3. | artikuliraše |
| množina | |
| 1. | artikulirasmo |
| 2. | artikuliraste |
| 3. | artikulirahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | artikulirah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | artikulirao sam |
| 2. | artikulirao si |
| 3. | artikulirao je |
| množina | |
| 1. | artikulirali smo |
| 2. | artikulirali ste |
| 3. | artikulirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam artikulirao |
| 2. | bio si artikulirao |
| 3. | bio je artikulirao |
| množina | |
| 1. | bili smo artikulirali |
| 2. | bili ste artikulirali |
| 3. | bili su artikulirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | artikuliraj |
| množina | |
| 1. | artikulirajmo |
| 2. | artikulirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| artikulirajući | |
| glagolski prilog prošli | |
| artikuliravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| artikulirao, artikulirala, artikuliralo | |
| artikulirali, artikulirale, artikulirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| artikuliran, artikulirana, artikulirano | |
| artikulirani, artikulirane, artikulirana | |
Definicija
| 1. | izvesti/izvoditi artikulaciju, jasno izgovoriti/izgovarati |
| 2. | jasno (ob)razložiti/ (ob)razlagati |
Etimologija
✧ vidi artikulácija
