kovẕčati
kovẕčati (što, se) nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kovrčati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kovrčam |
| 2. | kovrčaš |
| 3. | kovrča |
| množina | |
| 1. | kovrčamo |
| 2. | kovrčate |
| 3. | kovrčaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kovrčat ću |
| 2. | kovrčat ćeš |
| 3. | kovrčat će |
| množina | |
| 1. | kovrčat ćemo |
| 2. | kovrčat ćete |
| 3. | kovrčat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | kovrčah |
| 2. | kovrčaše |
| 3. | kovrčaše |
| množina | |
| 1. | kovrčasmo |
| 2. | kovrčaste |
| 3. | kovrčahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kovrčao sam |
| 2. | kovrčao si |
| 3. | kovrčao je |
| množina | |
| 1. | kovrčali smo |
| 2. | kovrčali ste |
| 3. | kovrčali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kovrčao |
| 2. | bio si kovrčao |
| 3. | bio je kovrčao |
| množina | |
| 1. | bili smo kovrčali |
| 2. | bili ste kovrčali |
| 3. | bili su kovrčali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kovrčaj |
| množina | |
| 1. | kovrčajmo |
| 2. | kovrčajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kovrčajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kovrčao, kovrčala, kovrčalo | |
| kovrčali, kovrčale, kovrčala | |
Definicija
činiti da što bude kovrčavo, postajati kovrčav
Etimologija
✧ vidi kòvrča
