krȅčiti
krȅčiti (što) nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -čēći, gl. im. -čēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| krečiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | krečim |
| 2. | krečiš |
| 3. | kreči |
| množina | |
| 1. | krečimo |
| 2. | krečite |
| 3. | kreče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | krečit ću |
| 2. | krečit ćeš |
| 3. | krečit će |
| množina | |
| 1. | krečit ćemo |
| 2. | krečit ćete |
| 3. | krečit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | krečah |
| 2. | krečaše |
| 3. | krečaše |
| množina | |
| 1. | krečasmo |
| 2. | krečaste |
| 3. | krečahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | krečio sam |
| 2. | krečio si |
| 3. | krečio je |
| množina | |
| 1. | krečili smo |
| 2. | krečili ste |
| 3. | krečili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam krečio |
| 2. | bio si krečio |
| 3. | bio je krečio |
| množina | |
| 1. | bili smo krečili |
| 2. | bili ste krečili |
| 3. | bili su krečili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kreči |
| množina | |
| 1. | krečimo |
| 2. | krečite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| krečeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| krečio, krečila, krečilo | |
| krečili, krečile, krečila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| krečen, krečena, krečeno | |
| krečeni, krečene, krečena | |
Definicija
premazivati zidove ili koju drugu površinu krečom
Etimologija
✧ vidi krȅč
