kukuríkati
kukuríkati () nesvrš. 〈prez. kukùrīčēm, imp. kukuríči, pril. sad. kukuríčūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kukurikati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kukurikam |
| 2. | kukurikaš |
| 3. | kukurika |
| množina | |
| 1. | kukurikamo |
| 2. | kukurikate |
| 3. | kukurikaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kukurikat ću |
| 2. | kukurikat ćeš |
| 3. | kukurikat će |
| množina | |
| 1. | kukurikat ćemo |
| 2. | kukurikat ćete |
| 3. | kukurikat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | kukurikah |
| 2. | kukurikaše |
| 3. | kukurikaše |
| množina | |
| 1. | kukurikasmo |
| 2. | kukurikaste |
| 3. | kukurikahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kukurikao sam |
| 2. | kukurikao si |
| 3. | kukurikao je |
| množina | |
| 1. | kukurikali smo |
| 2. | kukurikali ste |
| 3. | kukurikali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kukurikao |
| 2. | bio si kukurikao |
| 3. | bio je kukurikao |
| množina | |
| 1. | bili smo kukurikali |
| 2. | bili ste kukurikali |
| 3. | bili su kukurikali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kukurikaj |
| množina | |
| 1. | kukurikajmo |
| 2. | kukurikajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kukurikajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kukurikao, kukurikala, kukurikalo | |
| kukurikali, kukurikale, kukurikala | |
Definicija
glasiti se kao pijevac; kukurijekati
Frazeologija
⃟ ne može se (neće ti itd.) u jaju (jajetu) kukurikati uspjeh ne može doći preko noći, nije moguće postići cilj prije vremena
Etimologija
✧ vidi kukurȋku
