àšikovati
àšikovati () nesvrš. 〈prez. -kujēm, pril. sad. -kujūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ašikovati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ašikujem |
| 2. | ašikuješ |
| 3. | ašikuje |
| množina | |
| 1. | ašikujemo |
| 2. | ašikujete |
| 3. | ašikuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ašikovat ću |
| 2. | ašikovat ćeš |
| 3. | ašikovat će |
| množina | |
| 1. | ašikovat ćemo |
| 2. | ašikovat ćete |
| 3. | ašikovat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | ašikovah |
| 2. | ašikovaše |
| 3. | ašikovaše |
| množina | |
| 1. | ašikovasmo |
| 2. | ašikovaste |
| 3. | ašikovahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ašikovao sam |
| 2. | ašikovao si |
| 3. | ašikovao je |
| množina | |
| 1. | ašikovali smo |
| 2. | ašikovali ste |
| 3. | ašikovali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ašikovao |
| 2. | bio si ašikovao |
| 3. | bio je ašikovao |
| množina | |
| 1. | bili smo ašikovali |
| 2. | bili ste ašikovali |
| 3. | bili su ašikovali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ašikuj |
| množina | |
| 1. | ašikujmo |
| 2. | ašikujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| ašikujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ašikovao, ašikovala, ašikovalo | |
| ašikovali, ašikovale, ašikovala | |
Definicija
reg. ekspr. udvarati se djevojci; ljubovati
Etimologija
✧ vidi àšik
