junáčiti se
junáčiti se nesvrš. 〈prez. jùnāčīm se, pril. sad. -čēći se, gl. im. -čēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| junačiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | junačim |
| 2. | junačiš |
| 3. | junači |
| množina | |
| 1. | junačimo |
| 2. | junačite |
| 3. | junače |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | junačit ću |
| 2. | junačit ćeš |
| 3. | junačit će |
| množina | |
| 1. | junačit ćemo |
| 2. | junačit ćete |
| 3. | junačit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | junačah |
| 2. | junačaše |
| 3. | junačaše |
| množina | |
| 1. | junačasmo |
| 2. | junačaste |
| 3. | junačahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | junačio sam |
| 2. | junačio si |
| 3. | junačio je |
| množina | |
| 1. | junačili smo |
| 2. | junačili ste |
| 3. | junačili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam junačio |
| 2. | bio si junačio |
| 3. | bio je junačio |
| množina | |
| 1. | bili smo junačili |
| 2. | bili ste junačili |
| 3. | bili su junačili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | junači |
| množina | |
| 1. | junačimo |
| 2. | junačite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| junačeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| junačio, junačila, junačilo | |
| junačili, junačile, junačila | |
Definicija
pejor. prikazivati se kao junak, praviti se junakom
Etimologija
✧ vidi jùnāk
