kabotírati
kabotírati dv. 〈prez. kabòtīrām, pril. sad. -ajūći, pril. pr. -āvši, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kabotirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kabotiram |
| 2. | kabotiraš |
| 3. | kabotira |
| množina | |
| 1. | kabotiramo |
| 2. | kabotirate |
| 3. | kabotiraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kabotirat ću |
| 2. | kabotirat ćeš |
| 3. | kabotirat će |
| množina | |
| 1. | kabotirat ćemo |
| 2. | kabotirat ćete |
| 3. | kabotirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | kabotirah |
| 2. | kabotiraše |
| 3. | kabotiraše |
| množina | |
| 1. | kabotirasmo |
| 2. | kabotiraste |
| 3. | kabotirahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | kabotirah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kabotirao sam |
| 2. | kabotirao si |
| 3. | kabotirao je |
| množina | |
| 1. | kabotirali smo |
| 2. | kabotirali ste |
| 3. | kabotirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kabotirao |
| 2. | bio si kabotirao |
| 3. | bio je kabotirao |
| množina | |
| 1. | bili smo kabotirali |
| 2. | bili ste kabotirali |
| 3. | bili su kabotirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kabotiraj |
| množina | |
| 1. | kabotirajmo |
| 2. | kabotirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kabotirajući | |
| glagolski prilog prošli | |
| kabotiravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kabotirao, kabotirala, kabotiralo | |
| kabotirali, kabotirale, kabotirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| kabotiran, kabotirana, kabotirano | |
| kabotirani, kabotirane, kabotirana | |
Definicija
pom. (o)ploviti kraj obale, održati/održavati vezu između domaćih luka
Etimologija
✧ fr. caboter → cabotage
