jurìšati
jurìšati (, na koga, na što) nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| jurišati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | jurišam |
| 2. | jurišaš |
| 3. | juriša |
| množina | |
| 1. | jurišamo |
| 2. | jurišate |
| 3. | jurišaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | jurišat ću |
| 2. | jurišat ćeš |
| 3. | jurišat će |
| množina | |
| 1. | jurišat ćemo |
| 2. | jurišat ćete |
| 3. | jurišat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | jurišah |
| 2. | jurišaše |
| 3. | jurišaše |
| množina | |
| 1. | jurišasmo |
| 2. | jurišaste |
| 3. | jurišahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | jurišao sam |
| 2. | jurišao si |
| 3. | jurišao je |
| množina | |
| 1. | jurišali smo |
| 2. | jurišali ste |
| 3. | jurišali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam jurišao |
| 2. | bio si jurišao |
| 3. | bio je jurišao |
| množina | |
| 1. | bili smo jurišali |
| 2. | bili ste jurišali |
| 3. | bili su jurišali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | jurišaj |
| množina | |
| 1. | jurišajmo |
| 2. | jurišajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| jurišajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| jurišao, jurišala, jurišalo | |
| jurišali, jurišale, jurišala | |
Definicija
| 1. | vojn. izvoditi juriš |
| 2. | pren. uporno navaljivati riječima, molbama, pohvalama s ciljem da se što postigne |
Etimologija
✧ vidi jȕrīš
