kašljùcati
kašljùcati () nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kašljucati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kašljucam |
| 2. | kašljucaš |
| 3. | kašljuca |
| množina | |
| 1. | kašljucamo |
| 2. | kašljucate |
| 3. | kašljucaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kašljucat ću |
| 2. | kašljucat ćeš |
| 3. | kašljucat će |
| množina | |
| 1. | kašljucat ćemo |
| 2. | kašljucat ćete |
| 3. | kašljucat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | kašljucah |
| 2. | kašljucaše |
| 3. | kašljucaše |
| množina | |
| 1. | kašljucasmo |
| 2. | kašljucaste |
| 3. | kašljucahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kašljucao sam |
| 2. | kašljucao si |
| 3. | kašljucao je |
| množina | |
| 1. | kašljucali smo |
| 2. | kašljucali ste |
| 3. | kašljucali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kašljucao |
| 2. | bio si kašljucao |
| 3. | bio je kašljucao |
| množina | |
| 1. | bili smo kašljucali |
| 2. | bili ste kašljucali |
| 3. | bili su kašljucali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kašljucaj |
| množina | |
| 1. | kašljucajmo |
| 2. | kašljucajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kašljucajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kašljucao, kašljucala, kašljucalo | |
| kašljucali, kašljucale, kašljucala | |
Definicija
pomalo kašljati
Etimologija
✧ vidi kȁšalj
