pòginuti
pòginuti () svrš. 〈prez. -nēm, pril. pr. -ūvši, aor. pòginuh/pògiboh, prid. rad. pòginuo〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| poginuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | poginem |
| 2. | pogineš |
| 3. | pogine |
| množina | |
| 1. | poginemo |
| 2. | poginete |
| 3. | poginu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | poginut ću |
| 2. | poginut ćeš |
| 3. | poginut će |
| množina | |
| 1. | poginut ćemo |
| 2. | poginut ćete |
| 3. | poginut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | poginuh / pogiboh |
| 2. | poginu / pogibe |
| 3. | poginu / pogibe |
| množina | |
| 1. | poginusmo / pogibosmo |
| 2. | poginuste / pogiboste |
| 3. | poginuše / pogiboše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | poginuo sam |
| 2. | poginuo si |
| 3. | poginuo je |
| množina | |
| 1. | poginuli smo |
| 2. | poginuli ste |
| 3. | poginuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam poginuo |
| 2. | bio si poginuo |
| 3. | bio je poginuo |
| množina | |
| 1. | bili smo poginuli |
| 2. | bili ste poginuli |
| 3. | bili su poginuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pogini |
| množina | |
| 1. | poginimo |
| 2. | poginite |
| glagolski prilog prošli | |
| poginuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| poginuo, poginula, poginulo | |
| poginuli, poginule, poginula | |
Definicija
izgubiti život nasilnom smrću, biti ubijen, izgubiti život u ratu, u nesreći ili u nepogodi [pet poginulih]
Frazeologija
⃟ poginuti (poginut će) za... vrlo mu je stalo (do toga), to mu je vrlo važno, oko toga jako nastoji, trudi se da to postigne, dao bi sve za to, nesebično bi sve žrtvovao za koga ili za što [poginuti za prijatelja; poginuti za interes]
Etimologija
✧ po- + v. ginuti
