podèrati
podèrati svrš. 〈prez. pòderēm, pril. pr. -āvši, imp. podèri, prid. trp. pȍderān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| poderati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | poderem |
| 2. | podereš |
| 3. | podere |
| množina | |
| 1. | poderemo |
| 2. | poderete |
| 3. | poderu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | poderat ću |
| 2. | poderat ćeš |
| 3. | poderat će |
| množina | |
| 1. | poderat ćemo |
| 2. | poderat ćete |
| 3. | poderat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | poderah |
| 2. | podera |
| 3. | podera |
| množina | |
| 1. | poderasmo |
| 2. | poderaste |
| 3. | poderaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | poderao sam |
| 2. | poderao si |
| 3. | poderao je |
| množina | |
| 1. | poderali smo |
| 2. | poderali ste |
| 3. | poderali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam poderao |
| 2. | bio si poderao |
| 3. | bio je poderao |
| množina | |
| 1. | bili smo poderali |
| 2. | bili ste poderali |
| 3. | bili su poderali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | poderi |
| množina | |
| 1. | poderimo |
| 2. | poderite |
| glagolski prilog prošli | |
| poderavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| poderao, poderala, poderalo | |
| poderali, poderale, poderala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| poderan, poderana, poderano | |
| poderani, poderane, poderana | |
Definicija
| 1. | (što) a. dugom upotrebom ili nebrižljivim korištenjem dovesti u loše stanje b. iskidati, iscijepati na komade |
| 2. | (se) pocijepati se, iskidati se |
Etimologija
✧ po- + v. derati
