pòčuti
pòčuti svrš. 〈prez. -jēm, pril. pr. -ūvši, prid. rad. pòčuo〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| počuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | počujem |
| 2. | počuješ |
| 3. | počuje |
| množina | |
| 1. | počujemo |
| 2. | počujete |
| 3. | počuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | počut ću |
| 2. | počut ćeš |
| 3. | počut će |
| množina | |
| 1. | počut ćemo |
| 2. | počut ćete |
| 3. | počut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | počuh |
| 2. | poču |
| 3. | poču |
| množina | |
| 1. | počusmo |
| 2. | počuste |
| 3. | počuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | počuo sam |
| 2. | počuo si |
| 3. | počuo je |
| množina | |
| 1. | počuli smo |
| 2. | počuli ste |
| 3. | počuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam počuo |
| 2. | bio si počuo |
| 3. | bio je počuo |
| množina | |
| 1. | bili smo počuli |
| 2. | bili ste počuli |
| 3. | bili su počuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | počuj |
| množina | |
| 1. | počujmo |
| 2. | počujte |
| glagolski prilog prošli | |
| počuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| počuo, počula, počulo | |
| počuli, počule, počula | |
Definicija
v. čuti
Frazeologija
⃟ čujte i počujte! pov. poziv upozorenja oglašivača uz bubanj, pozivara, telala
Etimologija
✧ po- + v. čuti
