pòhvatati
pòhvatati (koga, što) svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. trp. pòhvatān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pohvatati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pohvatam |
| 2. | pohvataš |
| 3. | pohvata |
| množina | |
| 1. | pohvatamo |
| 2. | pohvatate |
| 3. | pohvataju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pohvatat ću |
| 2. | pohvatat ćeš |
| 3. | pohvatat će |
| množina | |
| 1. | pohvatat ćemo |
| 2. | pohvatat ćete |
| 3. | pohvatat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pohvatah |
| 2. | pohvata |
| 3. | pohvata |
| množina | |
| 1. | pohvatasmo |
| 2. | pohvataste |
| 3. | pohvataše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pohvatao sam |
| 2. | pohvatao si |
| 3. | pohvatao je |
| množina | |
| 1. | pohvatali smo |
| 2. | pohvatali ste |
| 3. | pohvatali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pohvatao |
| 2. | bio si pohvatao |
| 3. | bio je pohvatao |
| množina | |
| 1. | bili smo pohvatali |
| 2. | bili ste pohvatali |
| 3. | bili su pohvatali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pohvataj |
| množina | |
| 1. | pohvatajmo |
| 2. | pohvatajte |
| glagolski prilog prošli | |
| pohvatavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pohvatao, pohvatala, pohvatalo | |
| pohvatali, pohvatale, pohvatala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pohvatan, pohvatana, pohvatano | |
| pohvatani, pohvatane, pohvatana | |
Definicija
uhvatiti sve redom, usp. hvatati
Etimologija
✧ po- + v. hvatati
