pòkupiti
pòkupiti (koga, što, se) svrš. 〈prez. -īm, pril. pr. -īvši, prid. trp. pòkupljen〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pokupiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pokupim |
| 2. | pokupiš |
| 3. | pokupi |
| množina | |
| 1. | pokupimo |
| 2. | pokupite |
| 3. | pokupe |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pokupit ću |
| 2. | pokupit ćeš |
| 3. | pokupit će |
| množina | |
| 1. | pokupit ćemo |
| 2. | pokupit ćete |
| 3. | pokupit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pokupih |
| 2. | pokupi |
| 3. | pokupi |
| množina | |
| 1. | pokupismo |
| 2. | pokupiste |
| 3. | pokupiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pokupio sam |
| 2. | pokupio si |
| 3. | pokupio je |
| množina | |
| 1. | pokupili smo |
| 2. | pokupili ste |
| 3. | pokupili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pokupio |
| 2. | bio si pokupio |
| 3. | bio je pokupio |
| množina | |
| 1. | bili smo pokupili |
| 2. | bili ste pokupili |
| 3. | bili su pokupili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pokupi |
| množina | |
| 1. | pokupimo |
| 2. | pokupite |
| glagolski prilog prošli | |
| pokupivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pokupio, pokupila, pokupilo | |
| pokupili, pokupile, pokupila | |
Definicija
v. kȕpiti
