pòkidati
pòkidati (što, se) svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. trp. pòkidān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pokidati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pokidam |
| 2. | pokidaš |
| 3. | pokida |
| množina | |
| 1. | pokidamo |
| 2. | pokidate |
| 3. | pokidaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pokidat ću |
| 2. | pokidat ćeš |
| 3. | pokidat će |
| množina | |
| 1. | pokidat ćemo |
| 2. | pokidat ćete |
| 3. | pokidat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pokidah |
| 2. | pokida |
| 3. | pokida |
| množina | |
| 1. | pokidasmo |
| 2. | pokidaste |
| 3. | pokidaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pokidao sam |
| 2. | pokidao si |
| 3. | pokidao je |
| množina | |
| 1. | pokidali smo |
| 2. | pokidali ste |
| 3. | pokidali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pokidao |
| 2. | bio si pokidao |
| 3. | bio je pokidao |
| množina | |
| 1. | bili smo pokidali |
| 2. | bili ste pokidali |
| 3. | bili su pokidali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pokidaj |
| množina | |
| 1. | pokidajmo |
| 2. | pokidajte |
| glagolski prilog prošli | |
| pokidavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pokidao, pokidala, pokidalo | |
| pokidali, pokidale, pokidala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pokidan, pokidana, pokidano | |
| pokidani, pokidane, pokidana | |
Definicija
| 1. | prekinuti (se) na više mjesta; raskinuti (se) |
| 2. | pren. učiniti da što nestane [pokidati veze] |
Etimologija
✧ po- + v. kidati
